„Kako do kosovskih dokumenata“ – pitanje na koje mnogi ne mogu da odgovore

Datum : 17/11/2018 Piše : Ivan Mitić

Od juna 1999, Kosovo karakteriše paralelizam institucija. Institucije koje je na početku formirao UNMIK kasnije su se transformisale u kosovske institucije, dok su srpske institucije nastavile da funkcionišu u opštinama i oblastima sa većinski srpskim stanovništvom. Srpska populacija na Kosovu, a naročito na Severu, nastavila je da registruje izmene u građanskom statusu samo u srpskim institucijama. Kao rezultat te prakse, informacije o građanskom statusu tog dela populacije na Kosovu nisu zabeležene u kosovskim matičnim knjigama. Ova činjenica, u kombinaciji sa izuzećem matičnih knjiga iz perioda posle 1999. rezultirala je rupom u informacijama o građanskom statusu dela kosovske populacije koja je rasla 18 godina. O problemima koji se odnose na civilnu registraciju – apliciranje za kosovsko državljanstvo, kao i svim izazovima koji se nalaze na putu ka dobijanju odgovora na pitanje ’kako do kosovskih dokumenta?’  – popričali smo sa građanima koji su već godinama u potrazi za njim ili su nakon mnogih peripetija, uspeli da ga pronađu.

Prema istraživanju nevladine organizacije “LINK” – ‘Civilna registracija na Kosovu: birokratska noćna mora’ u sklopu projekta “Sporazum o matičnim knjigama: tiha voda briselskog brega” jedan od problema u pristupu dokumentima odnosi se na osobe koje su se preselile na Kosovo nakon 1999. (od kada postoje „paralelne institucije“). Imajući u vidu da se njihovi brakovi tretiraju kao nelegalni, sklopljeni u „paralelnim (srpskim) institucijama“, ove osobe ne mogu da ispune jedan od kriterijuma za naturalizaciju (jedan od načina za dobijanje državljanstva), a to je da budu u braku sa kosovskim državljaninom najmanje tri godine i da imaju privremeno prebivalište na Kosovu u periodu od najmanje godinu dana. Stoga, ukoliko je brak sklopljen u srpskoj instituciji na Kosovu, čak i ako jedan  od supružnika ima Kosovska dokumenta, drugi supružnike ne može da aplicira za državljanstvo jer ne može da dokaže da je u braku.

“Kakav je to Centar za strance u kojem nema osobe koja zna srpski jezik?”

Dijana Arsić rodom je iz Republike Srpske, a na Kosovu – u Gračanici, živi od 2008. godine. Dijana ima tri ćerke koje imaju i kosovsku i srpsku dokumentaciju, kao i njen muž koji je rođen na Kosovu, dok se svaki njen pokušaj da izvadi kosovsku dokumentaciju završio neuspešno.

Svoj, još uvek nerešen problem, deli sa nama.

“Kada sam se tada, još pre par godina, obratila opštini Gračanica, niko nije znao da mi kaže šta mi je potrebno od dokumentacije. Pitali su nas da li smo venčani ovde, rekoh, nismo, mi imamo srpski i bosanski list venčanih. Rekli su mi da ne prihvataju srpsku dokumentaciju i izvršili su prepis na osnovu bosanskog venčanog lista i mi sada imamo kosovski izvod venčanih,” kaže Dijana.

Početkom jula 2018. vlada je usvojila novu odluku 296/2018[1] kojom se eksplicitno navodi da će izvodi iz matičnih knjiga srpskih institucija na Kosovu biti prihvatani kao važeći dokumenti za potrebe registracije građana u kosovskom sistemu. Ukoliko se bude sprovela, odluka će umnogome olakšati probleme građana, navodi se u istraživanju NVO „Link“

U potrazi za odgovorom na pitanje ‘kako do lične karte?’ Dijana je upućena u Centar za strance, koji se nalazi u Prištini.

“Ja sam otišla tamo sa svojim mužem koji zna albanski jezik. Kada smo došli na red, portir nam je rekao da ne možemo zajedno da uđemo, međutim, zamolila sam ga da moj muž pođe sa mnom, zbog toga što ne znam albanski.”

Međutim, portir to nije dozvolio, rekavši joj da ako joj je potreban prevodilac, može njega da pozove.

“Ušla sam unutra, žena priča na albanskom i gleda me, dala mi je papir na kojem se nalazi lista potrebnih dokumenata, međutim, to uopšte nije bilo dobro prevedeno, niti mi je rečeno gde bih ja to mogla da izvadim.”

Naša sagovornica kaže da je nakon toga “besno” izašla, žaleći se, međutim, kako kaže, portir joj je rekao “to je tvoj problem, snađi se”.

“Kakav je to Centar za strance u kojem nema osobe koja zna srpski jezik, a srpski jezik je jedan od službenih jezika?“

“Odustala sam,” kaže i dodaje “skoro sam se pomirila sa činjenicom da nikada neću moći da dobijem kosovsko državljanstvo”.

Međutim, ubrzo je na sajtu opštine Gračanica pronašla informaciju o postojanju olakšavajuće okolnosti za apliciranje za državljanstvo, a za ljude koji su stupili u brak pre 2016.

Lista potrebnih dokumenata, uz komentar da “olakšavajuća okolnost ne važi za vas, ne znam šta ste vi to čitali” od strane službenice ove opštine, razlikovala se od one koja joj je data u Centru za strance.

Takođe, jedan od potrebnih dokumenata bio je i dokaz o zaposlenju i finansijskom stanju, međutim, s obzirom na to da njen muž radi pri srpskim institucijama, ova majka troje dece postavlja pitanje „ako ne priznajete srpske institucije, kako da vam ja dam dokaz da moj muž radi?“.

“Kosovska dokumenta pokušavam da izvadim već tri godine, očajna sam, odustala sam, šta ću, šta da radim. Da meni neko kaže ‘to i to izvadi tamo i tamo i donesi’ ja bih rado krenula tim putem.”

Dijana kaže da neposedovanje kosovskih dokumenata utiče na njen svakodnevni život, a naročito na mogućnost zaposlenja.

“Ako hoćete da se zaposlite u kuhinji restorana, bilo gde, poslodavci neće da vas prime, zato što moraju da vas prijave, a kako da me prijave kada nemam dokumenta?”

“I šta ću ja, sada su meni sva vrata zatvorena,” zaključila je naša sagovornica.

antrafile

Osobe koje ne mogu da dobiju državljanstvo putem braka mogli bi, u teoriji, kao i svaki strani državljanin da prijave privremeno prebivalište i traže radnu dozvolu i da na taj način dobiju privremenu ličnu kartu. Nakon 5 godina obnove ovog statusa, ta osoba bi mogla da odabere i da aplicira za kosovsko državljanstvo. Nažalost, ovo nije mogućnost za one koji imaju srpska dokumenta a čije je prebivalište na teritoriji Kosova jer se ova dokumenta smatraju ilegalnim – takođe se navodi u istraživanju ove NVO.

antrafile

Prema članu 29 Zakona o državljanstvu Kosova: „Sve osobe koje su 1. januara 1998. godine bile državljani Federativne Republike Jugoslavije, a da su ovog datuma imale stalno prebivalište na Kosovu, smatraju se državljanima Republike Kosovo i registruju se kao takvi u registru za državljane, bez obzira na mesto stanovanja ili državljanstva koje aktualno imaju.“

Istim članom određuje se da će se podzakonskim aktima definisati kriterijumi kojima će se dokazivati  državljanstvo Savezne Republike Jugoslavije, navodi se u istraživanju NVO Link.

Kako do ’ekstrakta’ – papira koji rešava mnoge probleme

Naš sagovornik, dvadesetdevetogodišnji Zvečanac, poseduje dokumenta Republike Srbije, međutim, proces vađenja kosovskih dokumenata za njega je predstavljao veliki izazov.

“Za dodelu kosovske lične karte prvi put sam se prijavio pre više od godinu dana, najviše zbog opuštenijeg kretanja po jugu Kosova,” objašnjava, i dodaje da, sa druge strane, nije želeo da doživljava neprijatne situacije u slučaju da mu kosovska policija zatraži dokumenta prilikom legitimisanja.

Mukotrpan i dug proces, s ciljem da dođe do kosovskog državljanstva, započeo je u svojoj opštini.

Naš sagovornik morao je da dokaže državljanstvo bivše SRJ i stalno prebivalište na dan 1. januar 1998, čime bi aplicirao za kosovsko državljanstvo, s obzirom na rupu u informacijama u kosovskom sistemu o građanskom statusu dela kosovske populacije koja godinama postoji (objašnjeno je u uvodnom delu teksta). U članu 4 AU 05/2017 Zakona o državljanstvu, jasno se navodi kao jedna od mogućnosti za potvrđivanje državljanstva bivše SRJ, da strana može doneti bilo koji dokument.

“Igrom slučaja imao sam sačuvan jugoslovenski izvod iz matične knjige rođenih iz 1989. godine. To sam i odneo u opštinu.”

Međutim, odgovor službenika glasio je da taj dokument ne važi, već da treba da izvadi kosovski izvod (ekstrakt) u Južnoj Mitrovici.

“Otišao sam u opštinu u južnom delu gde su mi rekli da mi je za dobijanje ekstrakta potrebna overena đačka knjižica iz osnovne škole i kosovske lične karte mojih roditelja ili UNMIK-ove lične karte,” objašnjava naš sagovornik i dodaje “đačka knjižica iz osnovne škole je odavno izgubljena, a i nikada mi nisu rekli koja institucija bi mi overila sve, pa čak i da sam je našao. Dok moji roditelji nemaju kosovska dokumenta.”

antrafile

Prema istraživanju NVO Link pogrešna interpretacija opširne tabele potrebnih dokumenata od strane opštinskih službenika je najčešći problem sa kojim se susreću građani koji pokušavaju da izvade ekstrakt iz centralnog registra građana (prvi korak u dobijanju dokumenta). Kao posledica ovoga, aplikant se može naći u prilici da se od njega traži da preda sva moguća dokumenta koja, na primer, dokazuju da je on ili ona rođen na Kosovu, umesto da mu se ponudi čitav niz dokumenata od kojih može da odabere jedan kako bi dokazao pravo na državljanstvo.

antrafile

“Ovde mi je već bilo jasno da njima uopšte nije cilj da ja dobijem taj izvod pa sam odustao,” kaže naš sagovornik.

Međutim, nakon godinu dana uzaludnih pokušaja, odlučio je da se okrene ka drugačijem načinu rešavanja ovog problema.

“Posle nekog vremena javila mi se poznanica koja mi je nekako nabavila taj kosovski ekstrakt,” objašnjava ovaj Zvečanac, ne želeći da kaže i kako je u tome uspela. Ubrzo je dobio i kosovsko državljanstvo.

Naš sagovornik podelio je sa nama slična iskustva njegovih sugrađana.

“Moj poznanik ima još veći problem, on aktivno traži poslove, ali je dva puta ’izvisio’ baš zbog toga što nije imao ličnu kartu, takođe, nije mogao da dobije ni vozačku dozvolu, što mu ograničava slobodnu kretanja. Tražili su mu državljanstvo, dokaz o uplaćenim porezima, dokaz da nije osuđivan, lične karte roditelja. Majka mu je imala kosovsku ličnu kartu, ali otac nije, tako da ništa nije uspeo da uradi.”

“Takođe, poznat mi je i slučaj jednog 56-godišnjeg gospodina koji je rodom iz Gornjeg Milanovca, ali živi na Kosovu od malih nogu. Zbog toga što nije rođen ovde, morao je da dokazuje da ovde živi barem od 1998. Međutim, on je negde izgubio UNMIK-ovu ličnu kartu pa ništa nije ni uspeo da završi,” objšnjava naš sagovornik.

„Šansa za dobijanje dokumenata minimalna“

Živana Mihailović rođena je u Banja Luci. Na Kosovo dolazi nakon 2008. gde se i udaje. Njen muž, koji je rođen u Plemetini, ima i srpska i kosovska dokumenta, međutim, naša sagovornica odgovor na pitanje ‘kako do kosovskog državljanstva?’ još uvek nije pronašla.

Ona sada živi u Kosovskoj Mitrovici, međutim, s obzirom da je gluva osoba, što po njenom svedočenju otežava potragu za poslom, selila se više puta.

U potrazi za ovim odgovorom, zakucala je na mnoga vrata, međutim, kao i prethodna sagovornica, tako je i Živana bila upućena u Centar za strance koji se nalazi u Prištini.

“Ja bih tamo najverovatnije morala da idem više puta, međutim, ja ne znam da li bih ja morala da sa sobom povedem tumača ili je to njihova obaveza” pita se Živana.

S obzirom na to da pripada zajednici gluvih i nagluvih i ujedno ne zna albanski jezik, u kojem slučaju bi mogla da zapiše ili pročita šta je službenik napisao, ona ne želi da se usudi da krene tim putem.

A s obzirom na svedočenje prethodne sagovornice koja je navela da je portir zabranio ulazak njenom mužu postavlja se pitanje „da li bi naša sagovornica uspela da ostvari komunikaciju sa službenikom u ovoj instituciji?“.

Živana je član Saveza gluvih i nagluvih koji se nalazi u Kosovskoj Mitrovici, korišćenjem usluga tumača, Živani je rečeno da može da dobije privremenu ličnu kartu. Međutim, istraživanje NVO Link ukazuje na poteškoće i sa ovom procedurom.

Osobe koje ne mogu da dobiju državljanstvo putem braka mogli bi, u teoriji, kao i svaki strani državljanin da prijave privremeno prebivalište i traže radnu dozvolu i da na taj način dobiju privremenu ličnu kartu. Nakon 5 godina mogla bi da odabere i da aplicira za kosovsko državljanstvo. Nažalost, ovo nije mogućnost za one koji imaju srpska dokumenta a čije je prebivalište na teritoriji Kosova, jer se ova dokumenta smatraju ilegalnim.

Kao prepreku za rešenje svog problema vidi i u velikim novčanim troškovima – kako putnim, tako i za pribavljanje svih potrebnih dokumenata.

Kaže da njen muž ne radi, dok ona čisti kafiće i u jednom periodu godine, preko Nacionalne službe za zapošljavanje, angažovana je na javnim radovima.

“Stalno zaposlenje je teško pronaći, ali teže je za mene – gluvo lice,” dodaje naša sagovornica.

Pa zbog toga, kao jedan od najvećih nedostataka, kada je u pitanju nemogućnost apliciranja za državljanstvo, vidi u tome što ne može da se prijavi na otvorene konkurse za posao.

“Kad već živim ovde, volela bih da apliciram za posao,” skromno navodi Živana, dodajući “ali nažalost, to ne mogu”.

I nakon mnogih pokušaja, već tri godine ne uspeva da aplicira za državljanstvo, a kako kaže “minimalna je šansa da ću i da ga dobijem“.

Iako najava rešenja nekih problema vezanih za civilnu registraciju ima svakih par meseci, realnih pomaka još uvek nema. Negativnih efekata nemogućnosti dobijanja kosovske dokumentacije, sa druge strane, ima na pretek, od nemogućnosti zapošljavanja, otvaranja bankovnog računa, pa čak i do kupovine broja za mobilni telefon. U mnogim slučajevima, ovaj proces je prepun peripetija, vađenja mnogih dokumenata i često sem novca, građane košta i živaca.

 

Emisiju koja govori o ovome, u okviru projekta ”Sporazum o matičnim knjigama – Tiha voda Briselskog brega” možete pogledati na sledećem link-u :